duga je ulica, èesto se staje
šta je ono što me tera da idem dalje? nešto više!
što se èita iako ne piše, što èoveku daje život
i kad prestane da diše, razbija kliše
straha od smrti
sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrti
i ako staneš, brate zapamti
niko ne može da ugasi život što u tebi plamti
vatru koja gori
želju èoveka da se bori da nešto stvori
iza sebe ostavi
da se suprotstavi zlu koje vreba a sve što treba
je odreæi se potreba koje tu su da te kvare!
novac i žene dodju i odu ali èuvaj drugare!
pakao il' raj!
zato brate znaj duga je ulica al' izvestan je
kraj!!!

iz prašine i blata ulice beograda
stižu slike rezervata pod kišom granata
oružje na gotovs težak život od smrada
detinjstvo noæna mora zakon ulice vlada
odrastanje u duhu narodnih pesama
k-k-kubure, sablje, preki sud, vešala
i šta se sada dešava na ovom trulom svetu
sve odlazi u kurac ništa nije u redu
i jebeš sistem! jer je jebeni sistem kriv za sve
koji nepravdu velièa, politièare pse
a politika je bila kurva, uvek biæe takva
stiže razglednica od srbije sa letovanja iz pakla
a deca su ko deca svako traži nešto više
svoje mesto pod suncem jer ovde teško se diše
a gde æeš više kada prepušten si sam sebi
da žrtvuješ svoj život ne bi. ali možda pre bi
da razmisliš o svemu ulici, životu
možda tu æeš naæi sreæu ako spreman si za borbu
aaah! da se snadješ kako umeš i znaš
sve od sebe da daš. duga je ulica i to duga je baš
budan da budeš za sve što ti život sprema
težak život u beogradu bez ikakvih dilema
al i da mogo sam da biram znam da ovde bih se
rodio
i ratove s demonima bih neprekidno vodio
kada bi ih dobio sve do jednog pobio
zahvalio bih bogu što mi je dušu oslobodio.

ref.

u poèetku sam bio sasvim bled na trenutke vidljiv
dogadjaj u životu koji zaboravlja se lako ali
urezan u ponašanje ja te proganjam od tada a da
nisi ni svestan da je tako; kako prolaze godine
sve konkretniji oblik i prisutniji udeo u životu
tvom dobijam i uz tvoje mi misli odane još uvek
nejake odbrane koje neiskusno postavljaš bez
napora probijam; usput si vidim sakupio unutrašnje
moæi trunku uverio da tajne postoje moj lik
sagledao sav odbio po koji udarac koji sam pokušao
da ti zadam ali tvojom svešæu ja i dalje suvereno
vladam: godine ratovanja na meni ostavljaju trag a
tvoj maè i oklop posle svakog okršaja sve oštriji
postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave a
posle mene samo svesnost i tišina ostaju; vratih
se još jednom još jedan udarac da ti zadam
poslednji i kobni i uzeh vreme da me ojaèa oblièje
smrti sada moja je maska bez sumnje u ishod èekam
na kraju puta èas tvoga dolaska; i usput moja
senka padaæe na tebe oslabiæeš mislio sam
izvesnost iscrpeæe te ali kada te udarih po ramenu
i videh da me gledaš kao brata i videh tvoj
grandiozan poslednji ples prepun moæi ostao sam
bez daha; tvoje izabrano mesto blago zadrhta i uz
umiruæeg sunca zrak tvoj poslednji pokret beše
moæan i jak i ja te usmerih ka jugu gde u
predelima nepreglednosti izgubi ti se trag.

ref.

lice njegovo to je ko od drveta kore mlado a mnoge
bore duhom prve zore i èudom on je gonjen da na
put dalek ode beše suviše mlad za taj put dalek
tad a opet za put ko da je stvoren i prvo je
nejake mišice hranio od ljubavi kišnice a zatim je
za krhko telo osnovno jelo bilo svako delo smelo
tad treniralo se dobro i dobro se jelo sve do doba
zrelog kad osnovna hrana postadoše visoka uma
stanja i vrhovna znanja i usled duge obuke
postadoh obuèen u belo odelo veštine upravljanja i
od tad mene korak ima veæ danima od davnina rekao
sam svima i ko da me tera da grabim na put a usput
u uspeh ja gubio sam veru al nisam odstupio od
smera jer ja i volja nesluæena doživesmo dobra
nesudjena i prodjosmo kroz mnoga iskušenja uz
pomoæ strpljenja i velikoga htenja i nema
odstupanja i nema povlaèenja i poseban znaèaj da
dam pravim vrlinama i svakom ko ih gaji starim
istinama i svakom ko ih zna i šta ima smisla ja da
to priznam više od srca i obraza èista blistavog
oka i uspravnog hoda kao blagoslov od boga i zato
na kraju ove ulice ja gledaæu u lice bez straha
crnoga kosaèa i volja mi svakodnevno jaèa dok ka
njemu ja koraèam a do tad sve ovo komad po komad
dobiæe znaèaj i videæu ko celinu ovaj moj put
plodan i bogat ko svu velièinu života moga

moj je život pun problema. na ulici od malena
poštovan kod klinaca i drugara kojih nema
pratim ulicu što krivuda. ja je pratim ona me cima
kao sundjer upijam sudbine. trenutke delim sa
svima
i zovu me lutaluice psi da podjem s' njima
znam u svakom zlom èoveku dobrote malo ima
drugovima iz kraja želim da poruèim samo jedno
suze za geto trinest brate veèno!
idemo sad svi zajedno! mi moramo svi da uspemo!
možemo i sutra da umremo al nikada glavu da
spustimo
niz bujicu da se pustimo da nas bespomoæne nosi
ni rim èak nije bio sagradjen preko noæi
ne treba goreti u želji, s vremenom sve æe doæi
kad ulici bliži se kraj sunce zaslepljuje oèi.